XVIII. Образование

Од Wikibooks
Прејди на прегледникот Прејди на пребарувањето

^itatel: Vo celata na{a diskusija, vie ne ja spomenavte potrebata od obrazovanie, nie sekoga{ se `alime za otsustvoto na obrazovanie vo na{ata zemja. Nie go zabele`avme dvi`eweto za zadol`itelno obrazovanie vo na{ata zemja. Maharaxata Gekvar go pretstavi toa vo negovite teorii. Site pogledi se naso~eni kon nego. Nie go blagoslovuvame Maharaxata zaradi ova. Toga{ zarem celiot ovoj napor e beskorisen? Urednik: Ako ja smetame na{ata civilizacija za najvisoka, soodvetno na toa jas bi ka`al deka pogolemiot del od naporite koi vie go opi{avte se beskorisni. Motivite na Maharaxata i ostanatite golemi voda~i koi rabotea vo ovaa nasoka se sovr{eno ~isti. Zatoa tie nesomneno zaslu`uvaat golemo priznanie. No nemo`eme da go skrieme od sebesi rezultatot koj e verojatno da proizleze od nivniot napor. Koe e zna~eweto na obrazovanieto? Toa e prosto znaewe na slovata. Toa e obi~en instrument, a instrumentot mo`e da bide dobro upotreben ili zloupotreben. Istiot instrument koj mo`e da bide upotreben da se izlekuva pacient, mo`e da se upotrebi za da se odzeme negoviot `ivot, a isto va`i i za znaeweto na slovata. Sekojdnevno gledame deka mnogumina go zloupotrebuvaat, a malkumina izvlekuvaat polza od nego, i ako ova e to~na izjava doka`avme deka pove}e {teta e napraveno so nego otkolku korist. Obi~noto zna~ewe na obrazovanieto e znaewe na slovata. U~eweto na mom~iwata da ~itaat, pi{uvaat i aritmetika e nare~eno osnovno obrazovanie. Selanecot ~esno si go zarabotuva lebot. Toj ima obi~na pretstava za svetot. Toj znae dosta dobro kako treba da se odnesuva kon svoite roditeli, `ena, deca, i kon negovite soselani. Toj gi razbira i se pridr`uva kon pravilata na moralnosta. No toj nemo`e da si go napi{e sopstvenoto ime. [to mislite deka }e napravite davaj}i mu go znaeweto na slovata? Dali }e dodadete in~ kon negovata sre}a? Dali sakate da go napravite nezadovolen od negovata koliba ili zemja? Pa duri i da sakate da go napravite toa nema da mu bide potrebno takvo obrazovanie. Poneseni od preplavenosta na Zapadnata misla dojdovme do zaklu~ok, bez da gi izmerime dobrite i lo{ite strani, deka treba da im go dademe ovoj vid obrazovanie na lu|eto. Da go razgedame sega visokoto obrazovanie. Sum u~el geografija, astronomija, algebra, geometrija, itn. [to so toa? Na koj na~in sum si bil od korist sebesi ili na onie okolu mene? Zo{to sum gi u~el ovie ne{ta? Profesorot Haksli na sledniov na~in go definiral obrazovanieto: “Mislam deka liberalno obrazovanie imal onoj ~ovek koj bil obu~en vo mladosta na toj na~in {to negovoto telo e podgotven sluga na negovata volja i so lesnotija i zadovolstvo ja izvr{uva seta rabota koja kako mehanizam e sposoben da ja vr{i, ~ij um e ~ist, student, logi~en motor, ~ii delovi se so ednakva sila i dobro rabotat .... ~ij um e izvor na znaewe za osnovnite vistini na prirodata .... koj gi obu~il svoite strasti da se povinuvaat na silnata volja, slugata na ne`nata sovest .... koj nau~il da ja mrazi seta podmolnost i da gi po~ituva site kako sebesi. Samo takov i nikoj drug, smetam deka imal liberalno obrazovanie zatoa {to toj e vo harmonija so prirodata. Toj }e go zeme najdobroto od nea i taa od nego” Ako ova e vistinsko obrazovanie, moram kategori~no da ka`am deka naukite koi pogore gi nabroiv nikoga{ ne bev sposoben da gi upotrebam za kontrolirawe na moite setiva. Zatoa, bez razlika dali }e u~ite osnovno ili visoko obrazovanie, tie ne se potrebni za glavnata rabota. Tie ne nè osposobuvaat da ja vr{ime na{ata dol`nost. ^itatel: Ako e toa taka }e moram da vi postavam u{te edno pra{awe. [to ve osposobuva da mi gi ka`ete site ovie raboti? Dokolku nemavte visoko obrazovanie, kako }e mi gi objasnevte ovie raboti? Urednik: Vie toa dobro go ka`avte. No mojot odgovor e ednostaven: Jas vo nieden moment ne veruvav, deka mojot `ivot bi bil zaludno potro{en, dokolku ne dobiev visoko ili nisko obrazovanie. Nitu pak smetam deka slu`am zatoa {to govoram. No jas sakam da slu`am i vo streme`ot da ja ispolnam taa `elba go koristam obrazovanieto koe sum go dobil. I ako dobro go upotrebuvam, duri i toga{ toa ne go pravam za milionite, tuku mo`am da go upotrebam za takvite kako vas, i toa go poddr`uva mojot stav. Nie obajcata padnavme pod prokletstvoto na ona {to e, pred sè, la`no obrazovanie. Jas tvrdam deka se oslobodiv od negovite bolni posledici, i se obiduvam da vi ja predadam korista od moeto iskustvo i pravej}i go toa vi ja prika`uvam gnilosta na ova obrazovanie. [to pove}e, ne sum go otkril znaeweto na slovata vo site okolnosti. Sè {to sega poka`av e deka nesmeeme od nego da napravime feti{. Toa ne e na{iot Kamadhuk. No, na vistinsko mesto mo`e da bide od korist i }e go najde svoeto mesto, koga }e si gi pod~inivme setilata i ja }e postavivme etikata na cvrsta osnova. I toga{, ako se ~uvstvuvame podgotveni da go primime toa obrazovanie }e mo`eme dobro da go iskoristime. Verojatno e deka kako ukras dobro bi ni stoelo. Od ova sledi deka ne e neophodno ova obrazovanie da go napravime zadol`itelno. Na{iot dreven u~ili{en sistem e dovolen. Vo nego gradeweto na karakterot e na prvo mesto, a toa e osnovnoto obrazovanie. Gradba postavena na takva osnova e dolgotrajna. ^itatel: Toga{ dali pravilno razbiram deka vie ne go smetate angliskoto obrazovanie za neophodno, pri steknuvaweto na Samoupravata? Urednik: Mojot odgovor e i da i ne. Milionite Indijci da se nau~at angliski, zna~i da se porobat. Osnovata koja Mekaulaj ja postavi vo obrzaovanieto ne porobi. Nesakam da ka`am deka toj imal takva namera, tuku deka toa e rezultatot. Ne e li ta`en komentar toa {to nie treba da govorime za Samoupravuvawe na stranski jazik? Vredno e da se spomene deka sistemite koi evropjanite gi otfrlile se onie koi vleguvaat vo moda kaj nas. Nivnite u~eni postojano pravat izmeni. Nie vo neznawe se prilepuvame za nivnite otfrleni sistemi. Tie ja isprobuvaat sekoja podelba za da si go podobrat statusot. Vels e mal del od Anglija. Se pravat golemi napori da se vozobnovi poznavaweto na vel{kiot jazik pome|u vel{anite. Angliskiot kancelar g-n Lojd Xorx ima vode~ka uloga vo dvi`eweto koe se zalaga vel{kite deca da govorat vel{ki. A koja e na{ata sostojba? Nie me|usebno si pi{uvame na lo{ angliski, a od ova duri i na{ite magistri ne se oslobodeni; na{ite najdobri misli se izrazeni na angliski; zasedavawata vo na{iot Kongres se izveduvaat na angliski; na{ite najdobri vesnici se pe~atat na angliski. Ako ovaa sostojba na ne{tata prodol`i podolgo vreme na{ite potomci - a toa e moe cvrsto ubeduvawe - }e ne osuduvaat i prokolnuvaat. Primaj}i go angliskoto obrazovanie, nie ja porobivme nacijata. Hipokrizijata, tiranijata, itn. se zgolemija; indijcite koi znaat angliski ne se dvoumea da mamat i da vsadat strav vo lu|eto. Sega, ako voop{to pravime ne{to za lu|eto, nie pla}ame samo del od ona, {to im go dol`ime. Ne e li bolna rabota, ako sakam da odam na sud, moram da go upotrebuvam angliskiot jazik kako medium, {to koga }e stanam advokat nema da mo`am da go zboruvam mojot maj~in jazik i {to nekoj drug }e treba da mi preveduva od mojot sopstven jazik? Zarem ova ne e potpolno apsurdno? Zarem toa ne e znak na robstvo? Treba li da gi obvinuvam angli~anite za ova ili sebesi? Nie, Indijcite koi zboruvaat angliski, ja porobivme Indija. Kletvata na nacijata nema da gi stigne angi~anite, tuku nas. Vi ka`av deka odgovorot na moeto posledno pra{awe e i potvrden i odre~en. Vi objasniv zo{to e potvrden, sega }e vi objasnam zo{to e odre~en. Nie sme tolku izma~uvani od bolesta na civilizacijata, {to ne mo`eme bez angliskoto obrazovanie. Onie koi go dobile mo`e dobro da go iskoristat onamu kade {to e potrebno. Vo odnosite so angli~anite, vo odnosite so na{ite lu|e, koga morame da op{tuvame so niv samo na toj jazik, zatoa {to znaeme kolku stanale zgrozeni (angli~anite) od svojata civilizacija nie mo`eme da go upotrebuvame i u~ime angliskiot, kako {to nalaga situacijata. Onie koi u~ele angliski }e moraat da go u~at svoeto potomstvo za moralot so nivniot maj~in jazik i da gi nau~at niv u{te eden indijski jazik; i koga }e porasnat mo`e da go nau~at angliskiot, no krajnata cel e deka ne ni e potreben. Motivot e da se pravat pari, zatoa treba da bide izbegnuvan. Duri i pri u~eweto na angliski vo tolku ograni~en stepen }e treba da razmislime {to }e u~ime, a {to ne. ]e bide neophodno da se znae koi nauki nie treba da gi izu~uvame. Malo razmisluvawe bi vi poka`alo deka {tom }e prestane da ni e gri`a za angliskite diplomi, vladetelite }e si gi na~ulat u{ite. ^itatel: Toga{ kakvo obrazovanie treba da ponudime? Ova be{e malku razgledano pogore, no sega u{te malku }e go razgledame. Mislam deka treba da gi podobrime site na{i jazici. Koi predmeti bi trebalo da gi u~ime preku niv, netreba da bide razgeduvano ovde. Onie angliski knigi koi se vredni, treba da gi prevedeme na razli~nite indiski jazici. Treba da ja napu{time pretencijata za u~ewe mnogu nauki. Religioznoto, t.e. eti~koto obrazovanie }e go zavzeme prvoto mesto. Sekoj obrazovan indiec dopolnitelno }e go znae negoviot provincijalen jazik, ako e hindus - sanskrit, ako e muhamedanec - arabski, ako e parsi - persiski; a site }e znaat hindi. Nekoi Indusi }e znaat arabski i persiski; nekoi muhamedanci i parsi - sanskrit. Nekoi lu|e od sever i zapad treba da u~at tamil. Unverzalen jazik za Indija teba da bide hindi, so vozmo`nost da se pi{uva na persiski ili nagri znaci. So cel hindusite i muhamedancite da imaat pobliski odnosi neophodno e da se poznavaat znacite na dvata naroda. I ako go storime ova, za mnogu kratko vreme }e mo`eme angiskiot jazik da go isfrlime od igra. Seto ova e neophodno za nas, robovite. Preku na{eto robstvo nacijata be{e porobena, i }e bide oslobodena so na{ata sloboda. ^itatel: Pra{aweto za religioznoto obrazovanie e mnogu te{ko. Urednik: Sepak nemo`eme bez nego. Indija nikoga{ nema da bide bezbo`na. Ateizmot ne mo`e da cuti vo ovaa zemja. Zada~ata e navistina te{ka. Po~nuva da mi se vrti koga }e pomislam na religioznoto obrazovanie. Na{ite religiozni u~iteli se hipokriti~ni i sebi~ni; na niv }e treba da im se prijde. Mulasite, dastorsite i brahmanite go dr`at klu~ot vo svoi race, no ako tie ne poka`at razumnost energijata koja be{e dobiena od angliskoto obrazovanie }e treba da bide posvetena na religioznoto. Toa ne e mnogu te{ko. Samo del od okeanot be{e zagaden i samo na onie koi se vo toj del im e potrebno ~istewe. Nie koi spa|ame pod ovaa kategorija mo`eme da se pro~istime duri i samite, zatoa {to moite zabele{ki ne se odnesuvaat na milionite. So cel da se vrati Indija vo nejzinata besprekorna sostojba, nie treba da se vratime na nea. Vo na{ata civilizacija normalno deka }e ima napredok, nazaduvawe, reformi i reakcii; no potreben e eden napor, a toa e da se izbrka zapadnata civizacija. S# ostanato }e sesredi.