XVI. Груба сила

Од Wikibooks
Прејди на прегледникот Прејди на пребарувањето

^itatel: Ova e nova doktrina, deka ona {to e dobieno poradi strav se zadr`uva onolku kolku trae stravot. Bezdrugo, ona {to e dadeno nema da bide povle~eno? Urednik: Ne sosema. Proklamacijata od 1857 g. be{e dadena na krajot od revoltot, so cel da se za~uva mirot. Koga mirot be{e obezbeden i lu|eto go zapo~naa sekojdnevniot `ivot nejziniot poln efekt be{e oslaben. Ako prestanam da kradam poradi strav od kazna, jas }e prodol`am so aktivnosta toga{ koga stravot }e se povle~e od mene. Ova e re~isi univerzalno iskustvo. Nie pretpostavuvame deka mo`e da naterame ~ovek da pravi ne{to so sila i zatoa upotrebuvame sila. ^itatel: Zarem nema da priznaete deka sporite protiv samiot sebe? Vie znaete deka ona, {to angli~anite go steknale vo nivnata sopstvena zemja, e steknato so gruba sila. Jas znam deka vie }e sporite, so toa deka steknatoto od niv e bezvredno, no toa ne vlijae vrz mojot argument. Tie posakuvaa beskorisni raboti i gi dobija. Mojata poenata e deka nivnata `elba be{e ostvarena. [to e tolku va`no kakvi sredstva tie usvoija? Zo{to nie da ne ja postigneme na{ata cel, koja e dobra, so kakvi i da bilo sredstva, duri i so upotreba na nasilstvo? Dali treba da razmisluvam za sredstvata koga se spravuvam so kradec vo ku}ata? Moja dol`nost e da go izbrkam nadvor na sekoj na~in. Vie kako da priznavate deka nie ne dobivme ni{to i deka nema da dobieme ni{to preku peticii. Zo{to toga{ da ne go napravime toa so upotreba na gruba sila? I za da go zadr`ime ona, koe bi go dobile, }e go odr`uvame stravot so upotreba na istata sila vo razmer koj e neophoden. Vie ne bi imale zabele{ka za prodol`itelnosta na silata, ako stanuva zbor za za{tita na dete, koe go stava stapaloto vo ogan. Na eden ili na drug na~in nie mora da ja postigneme na{ata cel. Urednik: Va{eto razmisluvawe e ubedlivo. Toa zavede mnogumina. Jas porano koristev sli~ni argumenti. No smetam deka sega znam pove}e i }e se obidam da gi razbijam va{ite iluzii. Ajde prvo da go razgledame gledi{teto, deka }e bideme zadovoleni vo postignuvaweto na na{ata cel koristej}i sila, zatoa {to angli~anite ja postignaa svojata upotrebuvaj}i sli~ni sredstva. To~no e deka tie upotrebuvaa sila i deka e vozmo`no i nie da go pravime toa, no koristej}i sli~ni sredstva nie mo`e da go dobieme samo ona {to tie go dobija. ]e priznaete deka nie ne go sakame toa. Va{eto ubeduvawe deka ne postoi povrzanost pome|u sredstvo i cel e golema gre{ka. Preku taa gre{ka duri lu|eto koi bea smetani za religiozni napravija seriozni zlodela. Va{eto razmisluvawe e isto kako da ka`ete deka }e dobiete roza zasaduvaj}i {teten korov. Ako sakam da go preminam okeanot, jas mo`am da go napravam toa samo koristej}i brod, ako upotrebev zapre`na kola za ovaa cel, zapre`nata kola i jas nabrgu }e se najdevme na dnoto. “Kako {to e Bog, taka e i poklonikot” e maksima za koja vredi da se razmisli. Nejzinoto zna~ewe be{e izvrteno i lu|eto zastranija. Sredstva mo`at da bidat sporedeni so seme, celite so drvo i postoi istata neskr{liva vrska pome|u sredstvata i celta kako pome|u semeto i drvoto. Nema da mo`am da go osvojam uspehot proizlezen od obo`uvaweto na Boga koleni~ej}i pred Satanata. Zatoa, ako nekoj re~e: “Jas sakam da go obo`uvam Bog, ne e va`no dali toa go pravam so satanski sredstva,” }e se smeta za budala{tina. Nie `neeme ona {to sme poseale. Angli~anite vo 1833 steknaa pogolema glasa~ka mo} so nasilstvo. Dali tie koristej}i sila pove}e ja cenat svojata dol`nost? Tie go posakuvaa pravoto na glas, koe go postignaa so upotreba na fizi~ka sila. No vistinskite prava se rezultat od izvr{uvawe na dol`nosta, ovie prava tie ne gi postignaa. Zatoa vo Anglija ja gledame silata na sekoj da gi bara i posakuva svoite prava, a nikoj ne misli na svojata dol`nost. I onamu kade {to sekoj saka prava, koj }e gi dade na kogo? Ne sakam da pretplo`am deka tie ne izvr{uvaat nikakvi dol`nosti. Tie ne gi izvr{uvaat dol`nostite koi soodvetstvuvaat na onie prava. Kako {to ne ja izvr{uvaat tie osobena dol`nost, imeno za nea e potrebana sposobnost, pa zatoa pravata se poka`aa tovar za niv. So drugi zborovi ona {to tie go dobija e rezultat od upotrebenite sredstva. Tie upotrebuvaa sredstva koi soodvetstvuvaa na celta. Ako sakam da vi go odzemam ~asovnikot, so sigurnost }e treba da se tepam za nego, ako sakam da go kupam va{iot ~asovnik }e treba da platam za nego, i ako go sakam kako podarok }e treba da molam za nego. I soodvetno na sredstvata koi gi upotrebuvam, ~asovnikot e ukraden, moja li~na sopstvenost ili podarok. Na ovoj na~in gledame tri razli~ni rezultati od tri razli~ni sredstva. Zarem seu{te }e ka`ete deka sredstvata ne se va`ni? Sega }e go razgledame primerot daden od vas za kradecot, koj treba da bide izbrkan. Ne se soglasuvam so vas deka kradecot mo`e da bide izbrkan so bilo koi sredstva. Ako tatko mi dojde da krade jas }e upotrebam eden vid sredstva. Ako e poznanik jas }e upotrebam drug, i ako toj e celosen stranec }e upotrebam tret. Ako e slab, sredstvata }e bidat poinakvi od onie upotrebeni vo spravuvawe so nekoj fizi~ki ramen; i ako kradecot e naoru`an do zabi, ednostavno }e ostanam tivok. Taka da ima raznoobrazie od sredstva pome|u tatkoto i vooru`eniot kradec. Sepak veruvam deka bi trebalo da se prepravam deka spijam, bez razlika dali kradecot e mojot tatko ili onoj silen vooru`en ~ovek. Pri~inata za ova e deka mojot tatko isto taka bi bil vooru`en i jas bi trebalo da potkleknam na silata poseduvana od obajcata i da dozvolam moite raboti da bidat ukradeni. Silata na mojot tatko bi me rasplakala od so`aluvawe, silata na vooru`eniot ~ovek bi predizvikala bes vo mene i nie bi trebalo da staneme neprijateli. Takva e neobi~nata situacija. Od ovie primeri mo`ebi nema da mo`eme da se soglasime koi sredstva da gi upotrebime vo sekoj od ovie slu~ai. Li~no jas mo`am jasno da sogledam {to treba da bide napraveno vo site ovie slu~ai, no lekot mo`ebi }e ve upla{i. Zatoa se dvoumam dali da vi go ka`am. Zasega }e ve ostavam da naga|ate, i dokolku ne mo`ete, jasno e deka }e treba da primenite razli~ni sredstva vo sekoj slu~aj. Isto taka, }e sogledate deka bilo koi sredstva nema da bidat od korist za da se izbrka kradecot. Vie }e treba da primenite sredstva koi }e odgovaraat na sekoj slu~aj. Ottuka sledi deka va{ata dol`nost ne e da go izbrkate kradecot so bilo koi sredstva. Ajde da prodol`ime malku ponatamu. Dobro vooru`eniot ~ovek go ukral va{iot imot, vie razmisluvavte za negoviot ~in, ispolneti ste so bes, vie tvrdite deka treba da go kaznite toj izmamnik, ne zaradi vas, tuku zaradi dobroto na va{ite sosedi, sobirate nekolku vooru`eni lu|e, sakate da ja osvoite negovata ku}a so napad, toj e blagovremeno informiran, toj bega, toj isto taka e razbesnet. Toj gi sobira svoite pobratimi kradci, i vi ispra}a la`na poraka deka denski }e izvr{i kra`ba. Vie ste silni, ne se pla{ite od nego, podotveni ste da go pre~ekate. Vo me|uvreme kradecot im dodeva na va{ite sosedi. Tie vi se `alat. Vie im odgovarate deka pravite s# za nivno dobro, ne vi e gri`a {to va{ite raboti bea ukradeni. Va{ite sosedi vi odgovaraat deka kradecot porano nikoga{ ne im dodeval, i deka toj gi izvr{il negovite pusto{ewa otkako vie go objavivte neprijatelstvoto kon nego. Vie ste pome|u Scila i Haribda. Vie ste polni so so`aluvawe za kutriot ~ovek. Ona {to tie go velat e to~no. [to treba da napravite? ]e bidete posramoteni dokolku go ostavite kradecot namira. Zatoa vie im velite na jadnite lu|e “negri`ete se”. Dojdete mojot imot e va{, jas }e vi dadam oru`je, }e ve nau~am kako da go koristite, vie treba da go proterate izmamnikot, nemojte da go ostavate. I taka bitkata prodol`uva, brojot na kradcite se zgolemuva, va{ite sosedi namerno si sozdadoa gri`i. Taka `elbata da mu se odmazdite na kradecot rezultira{e so naru{uvawe na va{iot mir. Vie ste vo postojan strav od grabe` i napad, va{ata hrabrost e zameneta so kukavi~luk. Ako vnimatelno go razgledate argumentot, vie }e vidite deka ne ja preuveli~iv pretstavata. Ova e edno od sredstvata. Ajde sega da razgledame drugo. Se postavuvate kon ovoj vooru`en kradec kako kon neuk brat. Vie imate namera da razgovarate so nego koga }e imate soodvetna mo`nost. Vie velite deka toj e va{ pobratim, vie ne znaete {to go nateralo da krade. Zatoa, vie re{avate deka koga }e mo`ete, }e go uni{tite motivot na ~ovekot da krade. Dodeka vie vaka razmisluvate vo sebesi ~ovekot doa|a pak da krade. Namesto da mu bidete luti vie go so`aluvate. Vie mislite deka ovaa navika da krade mora da e negova bolest. Zatoa otsega vie gi ostavate vratite i prozorite otvoreni, go menuvate va{eto mesto na spiewe, i gi ~uvate va{ite raboti na na~in koj e najdostapen za nego. Kradecot doa|a povtorno i e zbunet zatoa {to seto ova e novo za nego, no i pokraj toa toj gi zema va{ite raboti. Me|utoa negoviot um e voznemiren. Toj se raspra{uva za vas vo seloto i doznava za va{eto golemo srce, se pokajuva, ve moli za pro{ka, gi vra}a va{ite raboti i ja ostava navikata da krade. Stanuva va{ sluga i vie mu nao|ate ~esna rabota. Ova e vtoriot metod. Na ovoj na~in, vie gledate deka, razli~ni sredstva donesoa sosema razli~ni rezultati. Od ova ne bi sakal da go izvle~am zaklu~okot deka kratcite bi se odnesuvale na gore opi{aniot na~in ili deka site bi go imale istoto so`aluvawe i qubov kako vas, no jas samo bi sakal da poka`am deka pravednite sredstva pora|aat pravedni rezulati i deka najmalku vo pove}eto slu~ai, ako ne i vo site, silata na qubovta i so`aluvaweto e beskrajno pogolema od onaa na oru`jeto. Ima {teta od upotrebata na gruba sila, no nikoga{ od so`aluvaweto. Sega }e go rzgledame pra{aweto za peticijata. Nesomnen fakt e deka preticijata bez podr`ka od sila e beskorisna. Me|utoa, pokojniot Sudija Ranade vele{e deka peticiite slu`at za korisna namena, bidej}i tie se sredstva za obrazovanie na lu|eto. Tie na poslednive im davaat predstava za nivnata sostojba i gi predupreduvaat vladetelite. Od ovaa gledna to~ka tie ne se celosno beskorisni. Peticijata na ramnopravniot e znak na u~tivost, a peticijata od robot e simbol na negovoto robstvo. Peticijata poddr`ana so sila e peticija od ramnopraven i koga toj gi prenesuva svoite barawa vo forma na peticija, toa e dokaz za negovoto blagorodni{tvo. Dva vida na sila mo`at da ja poddr`at peticijata. “]e ve povredime ako ne ni go dadete ova” e prviot vid na sila, i toa e silata na oru`jeto, ~ij zli posledici gi prou~ivme. Vtoriot vid na sila mo`e da bide definiran na ovoj na~in: “Ako ne gi odobrite na{ite barawa, nie pove}e nema da bideme va{i peticioneri. Mo`e da vladeete so nas s dodeka dozvoluvame da bideme vladeeni, pove}e nema da imame nikakvi dogovori so vas. ”Silata upotrebena vo ova mo`e da bide opi{ana kako sila na qubovta, du{evna sila ili popoznato, no pomalku to~no, pasiven otpor. Ovaa sila e neuni{tiva. Onoj koj ja koristi sovr{eno ja znae svojata pozicija. Nie imame drevna pogovorka koja bukvalno zna~i: “Edno odrekuvawe le~i trieset i {est bolesti.” Silata na oru`jeto e bezmo}na koga e sporedena so silata na qubovta ili na du{ata. Sega }e ja razgledame va{ata posledna ilustracija, onaa za deteto, koe ja stava nogata vo ogan. Taa nema da vi pomogne. [to navistina mu pravite na deteto? Da pretpostavime deka upotrebuva tolku mnogu fizi~ka sila {to ve ostava bezmo}en i tr~a kon oganot, toga{ ne mo`ete da go spre~ite. Pred vas se otvoreni samo dve vozmo`nosti - ili mora da go ubiete so cel da go spre~ite da is~ezne vo plamenot, ili }e mora da si go dadete `ivotot zatoa {to ne sakate da zagine pred va{ite o~i. Vie nema da go ubiete. Ako va{eto srce ne e sosema ispolneto so so`aluvawe, vozmo`no e da ne se predadete sebesi, sledej}i go deteto i vleguvaj}i vo oganot. Zatoa vie bespomo{no dozvoluvate toa da vleze vo oganot. Se nadevam deka koga vie nasilno bi se obidele da go spre~ite deteto da ne istr~a kon ognot, nema da smetate deka toa seu{te e fizi~ka sila, iako od ponizok vid. Taa sila e od poinakov vid i }e treba da doznaeme {to e toa. Zapomnete deka spre~uvaj}i go deteto na ovoj na~in, go imate naum samo negoviot interes, go upotrebuvate va{iot avtoritet samo za negovo dobro. Va{iot primer ne se odnesuva na angli~anite. Koristej}i gruba sila protiv angli~anite go imate vo obzir samo va{iot, t.e. nacionalniot interes. Ovde ne stanuva zbor nitu za `al, nitu za qubov. Ako velite deka delata na angli~anite, so toa {to se zli, go pretstavuvaat ognot, i gi izvr{uvaat svoite dela zaradi neznaewe i zatoa tie ja zavzemaat polo`bata i deka vie sakate da go za{titite toa dete, toga{ vie }e treba da go prevzemete sekoe zlodejstvie od toj vid bez razlika od kogo e izvr{eno, i kako vo slu~ajot so lo{oto dete }e treba da se `rtvuvate. Ako ste sposobni na takvo neizmerlivo so`aluvawe vi posakuvam uspeh vo nivnoto izvr{uvawe.