XIX. Машинерија

Од Wikibooks
Прејди на прегледникот Прејди на пребарувањето

^itatel: Koga zboruvate za proteruvawe na zapadnata civilizacija, pretpostavuvam }e go ka`ete i toa, deka ne ni e potrebna ma{inerija. Urednik: Izdignuvaj}i go ova pra{awe mi otvarate edna stara rana. Koga ja ~itav Ekonomskata istorija na Indija od g-n Dat, pla~ev, i koga povtorno }e pomislam na nea srcevo mi se stega. Ma{inerijata ja osiroma{i Indija. Te{ko e da se izmeri zloto koe Man~ester ni go napravi. Zaradi nego, indiskoto zanaet~istvo is~ezna. No jas pravam gre{ka. Kako mo`e Man~ester da bide obvinet? Nie nosime obleka od Man~ester i toj zatoa ja tkae. Jas bev voodoo{even koga pro~itav za hrabrosta na Bengal. Vo taa oblast ne postoea fabriki za obleka. Zatoa, tie mo`ea da go vozobnovat ra~no-take~kiot zanaet. To~no e deka Bengal ja ohrabruva fabri~kata industrija na Bombaj. Ako Bengal objave{e bojkot na site ma{inski proizvedeni proizvodi, toa }e be{e mnogu podobro. Ma{inerijata zapo~na da ja opusto{uva Evropa. Propasta sega ~uka na angliskite porti. Ma{inerijata e glavniot simbol na modernata civilizacija; taa pretstavuva golem grev. Rabotnicite vo fabrikite na Bombaj stanaa robovi. Sostojbata na `enite koi rabotat vo fabrikite e {okantna. Koga ne postoeja fabriki ovie `eni ne gladuvaa. Ako raste ma{inskoto ludilo vo na{ata zemja, taa }e stane nesre}na zemja. Mo`e da bide smetano za eres, no jas moram da ka`am deka za nas }e be{e podobro da pra}avme pari vo Man~ester i da koristevme obleka so slab kvalitet od Man~ester, otkolku da se ra{iruvaat fabrikite niz Indija. Koristej}i obleka od Man~ester nie samo gi tro{ime na{ite pari; no reproduciraj}i go Man~ester vo Indija nie }e gi zadr`ime parite za smetka na na{ata krv, zatoa {to na{eto moralno su{testvuvawe }e bide iscrpeno, vo poddr{ka na mojata izjava gi povikuvam fabri~kite rabotnici kako svedoci. I onie koi nasobrale bogatstvo od fabrikite ne se ni{to podobri od drugite bogati lu|e. Bi bilo sme{no da pretpostavime deka indiskot Rokfeler bi bil podobar od amerikanskiot. Osiroma{ena Indija mo`e da stane slobodna, no bi bilo te{ko bilo koja Indija zbogatena preku nemoralnost da si ja vrati svojata sloboda. Se pla{am deka }e mora da priznaeme deka bogatite lu|e go poddr`uvaat britanskoto vladeewe; nivniot interes e povrzan so nivnata stabilnost. Parite go pravat ~ovekot bespomo{en. Drugo ne{to koe e podednakvo {tetno e seksualniot porok. Obata se otrov. Kasnuvaweto od zmija e pomalku otrovno od ovie dva, zatoa {to zmiskiot otrov go uni{tuva teloto, a ovie dva go uni{tuvaat teloto, umot i du{ata. Zatoa, nie, ne treba da bideme zadovolni so napredokot na fabri~kata industrija. ^itatel: Toga{, zarem treba da se zatvorat fabrikite? Urednik: Toa e te{ko. Ne e lesna zada~a da se oslobodi{ od ne{to {to e ve}e formirano. Nie, zatoa velime deka nezapo~nuvaweto na ne{to e najgolema mudrost. Ne mo`eme da gi osudime sopstvenicite na fabrikite; mo`eme samo da gi so`aluvame. Bi bilo premnogu da barame od niv da se otka`at od nivnite fabriki, no bi mo`ele da gi prekolnuvame da ne gi zgolemat. Koga bi bile dobri tie postepeno bi go skratile svojot biznis. Vo iljadnici doma}instva tie bi mo`ele da go donesat drevniot i svet ra~en razboj i bi mo`ele da ja otkupuvaat oblekata, koja e tkaena na ovoj na~in. Bez razlika dali sopstvenicite na fabrikite }e go napravat ova ili ne lu|eto mo`at da prestanat da koristat ma{inski proizvedeni dobra. ^itatel: Dosega zboruvavte za ma{inski proizvedenata obleka, no postojat bezbroj ma{inski proizvedeni ne{ta. Nie treba ili da gi uvezeme ili da ja vovedeme ma{inerijata vo na{ata zemja. Urednik: Navistina, proizvodite koi gi upotrebuvame se proizveduvaat duri i vo Germanija. Koja e potrebata toga{ da se zboruva za kibriti, igli i staklo? Mojot odgovor e eden. [to prve{e Indija pred da bidat doneseni ovie proizvodi? Tokmu toa treba da bide napraveno i denes. Se dodeka ne mo`eme da proizvedeme igli bez ma{inerija, se dotoga{ }e `iveeme bez niv. Nema da imame ni{to so bleskaviot rasko{ na stakloto, i }e pravime fitili kako porano, so doma{no proizveden pamuk i }e koristime ra~no izraboteni zemjeni tacni za lambi. Pravej}i go ova }e si gi za~uvame o~ite i parite i }e go poddr`ime Svade{i i na toj na~in }e postigneme Samouprava. Ne treba da se misli deka site lu|e }e gi napravat site ovie raboti istovremeno ili deka nekoi lu|e }e se otka`at od ma{inski proizvedenite raboti odedna{. No ako razumot e zdrav, sekoga{ }e otkrieme od {to mo`eme da se otka`eme i postepeno }e prestaneme da go koristime. Ona {to nekolkumina mo`at da go storat drugite }e go sledat i dvi`eweto }e raste kako kokos od matemati~ki problem. Ona {to go pravat voda~ite, naselenieto rado }e go sledi. Pra{aweto ne e nitu komplicirano, nitu te{ko. Vie i jas ne treba da ~ekame se dodeka mo`eme da poneseme drugi so nas. Onie koi nema da go storat toa }e bidat gubitnici, a onie koi nema da go storat toa i pokraj toa {to ja cenat vistinata zaslu`eno }e bidat nare~eni kukavici. ^itatel: [to toga{ so tramvaite i strujata? Urednik: Pra{aweto e sega zadocneto. Ne pretstavuva ni{to. Ako mo`eme bez `eleznicata, }e mo`eme i bez tramvaite. Ma{inerijata e kako zmiska dupka vo koja mo`e da ima od edna do iljadnici zmii. Kade {to ima ma{inerija tamu ima i golemi gradovi. A onamu kade {to ima golemi gradovi ima tramvai i `eleznica; i samo tamu mo`e da se vidi elektri~no svetlo. Angliskite sela ne mo`e da se pofalat so ovie ne{ta. ^esnite lekari }e vi ka`at deka onamu kade sredstvata za ve{ta~ko pridvi`uvawe se zgolemile strada zdravjeto na lu|eto. Se se}avam koga vo eden evropski grad ima{e nedostatok na pari, prihodite na tramvajskata kompanija, na advokatite i na doktorite opadnaa i lu|eto bea pozdrvi. Ne mo`am da se setam na niedna dobra rabota povrzana so ma{inerijata. Knigi mo`at da bidat napi{ani za da gi prika`at nejzinite zla. ^itatel: Dali e dobara ili lo{a rabota faktot deka sevo ova {to go ka`uvate }e bide ispe~ateno so ma{inerija? Urednik: Ova e eden od onie primeri koi poka`uvaat deka otrovot ponekoga{ se koristi za da uni{ti otrov. Toga{ ova nema da bide od golema polza za ma{inerijata. Kako {to izumira ma{inerijata kako da veli: “^uvajte se i izbegnuvajte me. Vie nema da izvle~ete korist od mene i korista koja mo`e da proizleze od pe~ateweto }e bide od korist samo na onie koi se inficirani od ludiloto na ma{inerijata”. Zatoa, ne go zaboravajte najva`noto ne{to. Neophodno e da se osoznae deka ma{inerijata e lo{a. Toga{ postepeno }e bideme sposobni da se oslobodime od nea. Prirodata ne predvidela na~in spored koj nie mo`eme da ja postigneme posakuvanata cel odedna{. Ako namesto da ja pozdaravuvame ma{inerijata kako blagodet, nie na nea gledame kako zlo, taa na krajot }e si zamine.