I. Конгресот и неговите службеници

Од Wikibooks
Прејди на прегледникот Прејди на пребарувањето

^itatel: Tokmu sega nad Indija minuva bran za samouprava. Se poka`a deka site na{i sonarodnici pottiknuvaat za Nacionalna nezavisnost. Sli~en duh preovladuva kaj niv duri i vo Ju`na Afrika. Indijcite poka`uvaat revnosnost za ostvaruvawe na pravata. ]e ni gi objasnite li va{ite gledi{ta za ovaa tema? Urednik: Vie dobro go postavivte pra{aweto, no odgovorot ne e lesen. Edna od celite na vesnikot e da go razbere ~uvstvoto na javnosta i da se izrazi za nego; drugata e da razbudi me|u lu|eto opredeleno posakuvano raspolo`enie; i kako treto bez strav da gi izlo`uva javnite nedostatoci. Praktikuvaweto na ovie tri funkcii e vklu~eno vo odgovorot na va{eto pra{awe. Do izvesna mera voljata na narodot mora da bide izrazena, opredeleno raspolo`enie }e mora da bide pothraneto, i nedostatocite }e mora da bidat prika`ani. No kako {to vie go postavivte pra{aweto, moja dol`nost e da odgovoram na nego. ^itatel: Dali toga{ smetate deka kopne`ot za Samouprava se sozdava me|u nas? Urednik: Ovoj kopne` dobi podem na Nacionalniot Kongres. Izborot na samiot zbor “Nacionalen” go podrazbira toa. ^itatel: Toa sigurno ne e problemot. No izgleda deka Mlada Indija go ignorira Kongresot. Toj se smeta za instrument so koj se ovekove~uva Britanskoto vladeewe. Urednik: Ova mislewe ne e opravdano. Ako Velikiot Starec na Indija ne ja be{e podgotvil po~vata, na{ite mladi lu|e ne mo`ea duri ni da govorat za Samouprava. Kako mo`e da go zaboravime ona {to g-n Hjum go napi{a, kako ne opi so dejstvuvaweto i so naporot da ne razbudi nas, so cel da se postignat celite na Kongresot? Ser Vilijam Vederburn go dade svoeto telo, um i pari za istata kauza. Negovite napisi se vredni za prou~uvawe i denes. Prof. Gokhal so cel da ja podgotvi nacijata, ja prifati siroma{tijata i potro{i dvaeset godini od svojot `ivot. Pokojniot Sudija Budrudin Tiebxi be{e eden od onie, koi preku Kongresot, go posea semeto na Samoupravata. Sli~no vo Bengal, Madras, Penxab i na drugi mesta postoea qubiteli na Indija i ~lenovi na kongresot, i indijci i angli~ani. ^itatel: Popoleka, vie odite premnogu daleku i go izbegnuvate moeto pra{awe. Jas ve pra{av za Samoupravuvaweto, a vie mi govorite za stranskoto upravuvawe. Jas nemam `elba da slu{am angliski imiwa, a vie mi ka`uvate samo takvi. Vo vakvi okolnosti jas duri i ne pomisluvav deka mo`e da se sretneme. Bi bil zadovolen dokolku se ograni~ite do Samouprvata. Govoreweto za drugi ne{ta ne bi me zadovolilo. Urednik: Vie ste nestrpliv. Jas ne mo`am da si go dozvolam istoto. Ako ste so mene malku trpeliv, mislam deka }e go najdete ona, {to go baravte od mene da vi go dadam. Prisetete se na starata pogovorka deka drvoto ne raste vo eden den. Faktot deka vie me proveruvate i deka ne sakate da slu{ate za dobronamernicite na Indija, mi ka`uva deka za vas Samoupravata vo sekoj pogled e seu{te daleku. Ako imavme mnogu kako vas, nie nikoga{ nema{e da napravime kakov i da e napredok. Ovaa misla e vredna za va{eto vnimanie. ^itatel: Mi se ~ini, deka vie sakate ednostavno da se oslobodite od mene govorej}i od okolu. Onie, koi vie gi smetate za dobronamernici na Indija ne se takvi vo moite procenki. Pa toga{, zo{to jas bi go slu{al va{eto izlagawe za ovie lu|e? [to napravi za nacijata onoj, koj vie go smetate za nejzin Tatko? Toj veli deka angliskite guverneri }e ja sprovedat pravdata i deka nie treba da sorabotuvame so niv. Urednik: Moram da vi ka`am, so seta ne`nost, deka za nas e sramno toa {to vie bez po~it govorite za eden velikan. Samo poglednete ja negovata rabota. Toj si go posveti `ivotot vo slu`ba na Indija. Nie go nau~ivme toa {to go znaeme od nego. Po~ituvaniot Dadabhai be{e onoj, koj ni ka`a deka angli~anite ni ja pijat krvta. Tolku li e zna~ajno toa, {to i denes, toj seu{te se oslonuva na angliskata nacija? Dali Dadabhai treba da bide pomalku po~ituvan, zatoa {to vo mlade`kiot zanes nie sme podgotveni da odime ~ekor ponapred? Dali, pri ovaa procenka, nie sme pomudri od nego? Dali e znak na mudrost da se otfrli prvata stapalka so koja nie se iska~ivme povisoko. Otstranuvaweto na stapalka od skalilito }e go sru{i vo celost. Koga po detstvoto rasteme vo mladosta, nie ne go prezirame detstvoto, tuku naprotiv se povikuvame na denovite od detstvoto so naklonost. Ako posle mnogu godini na u~ewe, u~itelot bi me pou~il ne{to, i ako jas sum steknal ne{to pove}e od ona {to toj mi go prenel, jas, vo toj pogled, ne bi se smetal za pomudar od u~itelot. Toj sekoga{ }e ja ima mojata po~it. Takov e slu~ajot i so Velikiot Starec na Indija. Nie mora da priznaeme deka toj be{e avtor na nacionalizmot. ^itatel: Vie ubavo govorevte. Jas sega mo`am da sfatam deka nie morame kon g-n Dadabhai da gledame so po~it. Bez nego i lu|eto kako nego, nie verojatno nema{e da go imame ovoj duh koj gori vo nas. No kako istovo mo`e da bide ka`ano za prof. Gokhal? Toj samiot se izgradi vo golem prijatel na angli~anite; toj veli deka nie treba mnogu da nau~ime od niv, pred da zapo~neme da govorime za Samouprava. Jas sum umoren od ~itaweto na negovite govori. Urednik: Ako ste umoren, toa samo go izneveruva va{eto netrpenie. Nie veruvame deka onie, koi se nezadovolni od bavnosta na svoite roditeli i se luti, bidej}i roditelite nema da tr~aat so decata, se smetaat nepo~ituva~i na svoite roditeli. Profesorot Gokhal go zazema mestoto na roditel. Dali e tolku va`no toa {to toj ne mo`e da tr~a so nas? Nacija koja kopnee da obezbedi Samouprava ne mo`e da si dozvoli da gi prezira svoite predci. Nie }e staneme beskorisni, ako ni nedostasuva po~it kon postarite. Samo ~ovek so zreli misli e sposoben za samovladeewe, a ne nekoj netrpeliv. Osven toa, kolku indijci ima{e kako prof Gokhal koga toj se oddade na indijskoto obrazovanie? Jas navistina veruvam deka sè {to prof. Gokhal pravi, go pravi so ~isti motivi i so misla deka í slu`i na Indija. Negovata posvetenost kon tatkovinata e tolku golema {to toj, dokolku e potrebno, bi si go dal `ivotot za nea. Sè {to toj ka`al, e ka`ano ne za da laska nekomu, tuku zatoa {to toj veruva deka toa e taka. Zatoa, nie sme obvrzani da mu oddademe najvisoka po~it. ^itatel: Toga{, dali treba da go sledime vo sekoj pogled? Urednik: Nikoga{ ne sum rekol takvo ne{to. Dokolku sovesno se razlikuvame od nego, toga{ samiot profesor bi n# posovetuval da go sledime ona {to ni go nalo`uva na{ata sovest, a ne toj. Na{ata glavna cel, ne e da ja kritikuvame negovata rabota, tuku da poveruvame deka toj e beskone~no pogolem od nas, i da se ubedime deka vo sporedba so negovata rabota za Indija, na{ata e beskrajno mala. Nekolku vesnici pi{uvaat bez po~it za nego. Na{a cel e da se pobunime protiv takvoto pi{uvawe. Lu|eto kako profesor Gokhal, treba da gi smetame za stolbovi na na{ata samouprava. Lo{a e navikata da se zboruva deka mislite na drugiot se lo{i, a samo na{ite dobri i deka onie koi imaat poinakvi gledi{ta od na{ite se neprijateli na zemjata. ^itatel: Po~nuvam da razbiram {to sakate da ka`ete. ]e treba odnovo da razmislam za ova. No ona {to go ka`uvate za g-n. Hjum i ser Vilijam Vedernburn e von moeto sfa}awe. Urdnik: Istoto pravilo va`i i za angli~anite i za indijcite. Nikoga{ ne bi mo`el da se soglasam so izjavata deka site angli~ani se lo{i. Mnogu angli~ani posakuvaat Samouprava za Indija. To~no e deka angli~anite se malku posebi~ni od drugite, no toa ne doka`uva deka sekoj angli~anec e lo{. Nie koi barame Pravda, mora pravedno da postapuvame so drugite. Ser. Vilijam ne í saka zlo na Indija, - toa bi trebalo da e dovolno za nas. Kako odime ponatamu, vie }e vidite deka, ako se odnesuvame pravedno, Indija pobrzo }e bide slobodna. Isto taka }e vidite deka ako go smetame sekoj angli~anec za neprijatel, Samoupravata }e dojde kasno. No, ako sme pravedni kon niv, }e ja dobieme nivnata podr{ka za napreduvawe kon celta. ^itatel: Vo momentov seto ova mi izgleda kako glupost. Angliskata podr{ka i ostvaruvaweto na Samoupravata se dve protivre~ivi raboti. Kako bi mo`ele angli~anite da ja toleriraat na{ata Samouprava? No vo momentov ne bi sakal da mi odgovorite na pra{awevo. Da tro{ime vreme na nego e beskorisno. Koga }e mi objasnite kako bi mo`ele da ja dobieme Samoupravata, mo`ebi toga{ bi mo`el da gi razberam va{ite pogledi. Vie me ispolnivte so predrasudi za vas, razgovaraj}i za angliskata pomo{. Zatoa, ve prekolnuvam da ne prodol`uvame na taa tema. Urednik: Jas nemam `elba toa da go napravam. Toa {to vie imate predrasudi za mene ne bi trebalo mnogu da n# zagri`uva. Bi bilo dobro da gi ka`am neprijatnite raboti na po~etokot. Moja dol`nost e trpelivo da se obidam da gi otstranam va{ite predrasudi. ^itatel: Mi se dopadna poslednata izjava. Me ohrabruva da go ka`am ona {to go sakam. Edna rabota sè u{te me ma~i. Ne razbiram kako Kongresot gi postavi temelite za Samoupravata. Urednik: Da vidime. Kongresot povika Indijci od razli~ni mesta na Indija, i ne voodu{evi so idejata za nacionalnost. Vladata na toa gleda{e so neodobruvawe. Kongresot sekoga{ insistira{e na toa deka Nacijata treba da ima kontrola vrz prihodite i rashodite. Toj sekoga{ posakuva{e avtonomija po Kanadskiot model. Dali mo`eme da ja dobieme ili ne, dali ja posakuveme ili ne, i dali postoi ne{to po posakuvano, se razli~ni pra{awa. Se {to treba da poka`am e deka kongresot, ni ja najavi Samoupravata. Zatoa, ne e vo red da se li{i od ~esta, a nie ne samo {to }e bideme neblagodarni dokolku go storime toa, tuku i }e ne unazadi vo postignuvaweto na na{ta cel. Odnosot kon kongresot, kako kon institucija koja e neprijatelski nastroena kon na{iot rast, bi ne onesposobil da go koristime toa telo.